Чулоацамага гӀó

Пакистан: оагӀон эршашта юкъера башхало

Википеди материал
Чулоацам дӀабаьккхаб Чулоацам тӀатехаб
Фосташ: мобильни чоалхаца тоадар мобильни эршаца тоадар
Хувцамах лаьца хӀама яздаьдац
Фосташ: мобильни чоалхаца тоадар мобильни эршаца тоадар
МугӀ 65: МугӀ 65:


Мехка цӀи дагаехар кортамукъале яккхаран активист вола [[Рахмат Али]] ва 1936 шера. Ший «[[Пакистанская декларация|ХӀанз е цӀаккха]]»<ref name="nowornever">{{cite web |author=Choudhary Rahmat Ali |title=Now or never: Are we to live or perish for ever? |url=http://www.columbia.edu/itc/mealac/pritchett/00islamlinks/txt_rahmatali_1933.html|accessdate = 2007-12-04 |date=1933-01-28 |publisher=Columbia University}}</ref> яхача брошюра чу кепатеха хиннай цо мехка цӀи («ПАКСТАНЕ ваха ткъаь итт миллион бусулба вош»). Пхиъ [[Британская Индия|Британий ХӀиндийчен]] гӀинбухерча регионаех ([[Пенджаб (Британская Индия)|Пенджаб]], [[Северо-Западная пограничная провинция (Британская Индия)|Афгани]], [[Джамму и Кашмир (княжество)|Кашмир]], [[Синд (провинция Британской Индии)|Синд]], [[Белуджистан]]<ref name="Now or Never">{{статья |заглавие=Now or Never. Are we to live or perish forever? |ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Now_or_Never;_Are_We_to_Live_or_Perish_Forever%3F |автор=Choudhary Rahmat Ali |число=28 |месяц=1 |год=1933 }}</ref><ref name="Ikram1995">{{книга |ссылка=https://books.google.com/books?id=7q9EubOYZmwC&pg=PA177 |заглавие=Indian Muslims and partition of India |издательство=Atlantic Publishers & Dist |isbn=978-81-7156-374-6 |страницы=177 |автор={{Нп3|S. M. Ikram}} |день=1 |месяц=1 |год=1995}}. — «These sentiments were presented on behalf of our thirty million Muslim brethren who live in Pakistan, by which we mean the five northern units of India, viz. Punjab, North-West Frontier Province, Kashmir, Sind and Baluchistan (Pakistan--land of the pure--was later adopted as the name of the new Muslim state, and spelled as Pakistan).».</ref><ref>{{cite web |url=http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |title=Rahmat Ali ::Now or Never |publisher=The Pakistan National Movement|accessdate = 2011-04-14 |author=Rahmat Ali |page=2 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110419012150/http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |archivedate=2011-04-19}}</ref>) латта [[акроним]] я «Пакстан» («и» алап доацаш). «i» алап хьааларгахьа аттагӀа хургдолаш тӀехьагӀа юкъедаьккхад<ref name="davison">{{статья |заглавие=Where is the Middle East? |издание=[[Foreign Affairs]] |том=38 |страницы=665—675 |doi=10.2307/20029452 |номер=4 |jstor=20029452 |язык=en |автор=Roderic H. Davidson |год=1960 |тип=magazine}}</ref>.
Мехка цӀи дагаехар кортамукъале яккхаран активист вола [[Рахмат Али]] ва 1936 шера. Ший «[[Пакистанская декларация|ХӀанз е цӀаккха]]»<ref name="nowornever">{{cite web |author=Choudhary Rahmat Ali |title=Now or never: Are we to live or perish for ever? |url=http://www.columbia.edu/itc/mealac/pritchett/00islamlinks/txt_rahmatali_1933.html|accessdate = 2007-12-04 |date=1933-01-28 |publisher=Columbia University}}</ref> яхача брошюра чу кепатеха хиннай цо мехка цӀи («ПАКСТАНЕ ваха ткъаь итт миллион бусулба вош»). Пхиъ [[Британская Индия|Британий ХӀиндийчен]] гӀинбухерча регионаех ([[Пенджаб (Британская Индия)|Пенджаб]], [[Северо-Западная пограничная провинция (Британская Индия)|Афгани]], [[Джамму и Кашмир (княжество)|Кашмир]], [[Синд (провинция Британской Индии)|Синд]], [[Белуджистан]]<ref name="Now or Never">{{статья |заглавие=Now or Never. Are we to live or perish forever? |ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Now_or_Never;_Are_We_to_Live_or_Perish_Forever%3F |автор=Choudhary Rahmat Ali |число=28 |месяц=1 |год=1933 }}</ref><ref name="Ikram1995">{{книга |ссылка=https://books.google.com/books?id=7q9EubOYZmwC&pg=PA177 |заглавие=Indian Muslims and partition of India |издательство=Atlantic Publishers & Dist |isbn=978-81-7156-374-6 |страницы=177 |автор={{Нп3|S. M. Ikram}} |день=1 |месяц=1 |год=1995}}. — «These sentiments were presented on behalf of our thirty million Muslim brethren who live in Pakistan, by which we mean the five northern units of India, viz. Punjab, North-West Frontier Province, Kashmir, Sind and Baluchistan (Pakistan--land of the pure--was later adopted as the name of the new Muslim state, and spelled as Pakistan).».</ref><ref>{{cite web |url=http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |title=Rahmat Ali ::Now or Never |publisher=The Pakistan National Movement|accessdate = 2011-04-14 |author=Rahmat Ali |page=2 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110419012150/http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |archivedate=2011-04-19}}</ref>) латта [[акроним]] я «Пакстан» («и» алап доацаш). «i» алап хьааларгахьа аттагӀа хургдолаш тӀехьагӀа юкъедаьккхад<ref name="davison">{{статья |заглавие=Where is the Middle East? |издание=[[Foreign Affairs]] |том=38 |страницы=665—675 |doi=10.2307/20029452 |номер=4 |jstor=20029452 |язык=en |автор=Roderic H. Davidson |год=1960 |тип=magazine}}</ref>.
== Административное деление ==
{{Основная статья|Административное деление Пакистана}}
{{См. также|Округа Пакистана}}
{{Image label begin|width={{{width|600}}}|image=Districts and tehsils of Pakistan.png|float={{{float|none}}}}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.630|y=0.1330|text='''[[Гилгит-Балтистан]]'''}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.660|y=0.2020|text='''[[Азад Кашмир]]'''}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.280|y=0.4900|text='''[[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]]'''}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.550|y=0.3900|text='''[[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]]'''}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.450|y=0.5900|text='''[[Синд]]'''}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.520|y=0.1770|text='''[[Хайбер-Пахтунхва]]'''}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.610|y=0.2290|text='''[[Федеральная столичная территория (Пакистан)|Исламабад]]'''}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.210|y=0.2900|text=[[Афганистан]]}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.100|y=0.4900|text=[[Иран]]}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.750|y=0.0600|text=[[КНР]]}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.750|y=0.5900|text=[[Индия]]}}
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.230|y=0.6500|text=[[Аравийское море]]}}
{{Image label end}}

=== Провинции ===
{| class="wikitable sortable"
|-
|- align="center" bgcolor="#cccccc"
|+
! |№
! |Регион
! |Административный центр
! |Статус
! |Площадь<ref>{{cite web|url=http://www.infopak.gov.pk/BasicFacts.aspx|deadlink=yes|title=Information of Pakistan|accessdate=2012-07-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/66TPGiccn?url=http://www.infopak.gov.pk/BasicFacts.aspx|archivedate=2012-03-27}}</ref>,<br>км²
! |Население<ref>[http://www.observingliberalpakistan.blogspot.fr/2012/03/census-preliminary-pakistan-population.html census-preliminary pakistan population]</ref><ref>[http://www.citypopulation.de City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World]</ref>,<br>чел. (2011)
! |Плотность,<br>чел./км²
|----
| 1
| [[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]]
| [[Кветта]]
| провинция
| align="right" |347 190
| align="right" |13 162 222
| align="right" |37,91
|----
| 2
| [[Хайбер-Пахтунхва]]
| [[Пешавар]]
| провинция
| align="right" |74 521
| align="right" |26 896 829
| align="right" |360,93
|----
| 3
| [[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]]
| [[Лахор]]
| провинция
| align="right" |205 344
| align="right" |91 379 615
| align="right" |445,01
|----
| 4
| [[Синд]]
| [[Карачи]]
| провинция
| align="right" |140 914
| align="right" |55 245 497
| align="right" |392,05
|----
| 5
| [[Федеральная столичная территория (Пакистан)|Федеральная столичная территория]]
| [[Исламабад]]
| федеральная территория
| align="right" |906
| align="right" |1 151 868
| align="right" |1269,98
|----
| 6
| [[Федерально управляемые племенные территории]]
| [[Пешавар]]
| федеральная территория
| align="right" |27 220
| align="right" |4 452 913
| align="right" |163,60
|----
| 7
| [[Азад Кашмир]]
| [[Музаффарабад]]
| пакистанская территория Кашмира
| align="right" |11 639
| align="right" |3 631 224
| align="right" |311,99
|----
| 8
| [[Гилгит-Балтистан]]
| [[Гилгит]]
| пакистанская территория Кашмира
| align="right" |72 520
| align="right" |1 155 755
| align="right" |15,94
|- style="background: #CCC;"
| ||Всего|| || ||880 254<sup>1)</sup>||197 075 923||223,89
|-
| colspan=9 bgcolor="#ffffff" |<sup>1)</sup> В общую площадь входят части союзных территории Индии [[Джамму и Кашмир (союзная территория)|Джамму и Кашмир]] и [[Ладакх]], которые в настоящее время контролирует Пакистан (спорная территория Индии с Пакистаном).
|+
|}

=== Округа ===
{| width="39%" style="border:1px solid black; text-align:left" bgcolor="#ace1af"
|+
|-
! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Провинция
! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Количество округов
|-
| [[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]] || '''30'''
|-
| [[Хайбер-Пахтунхва]] || '''25'''
|-
| [[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]] || '''36'''
|-
| [[Синд]] || '''23'''
|-
| [[Федеральная столичная территория (Пакистан)|Столичная территория]] || '''1'''
|-
| [[Зона Племён]] || '''7 агентств и 6 [[Пограничные регионы|пограничных регионов]]'''
|-
| [[Азад Кашмир]] || '''10'''
|-
| [[Гилгит-Балтистан]] || '''7'''
|-
! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Пакистан
! width="50%" bgcolor="#ace1af" | 132 округа, 7 агентств, 6 пограничных регионов
|}


== Джейнаш ==
== Джейнаш ==

Эрш 11:52, 8 маьцхали 2020

Бусулба Республика Пакистан
урду اسلامی جمہوریہ پاکِستان
ингал: Islamic Republic of Pakistan
Байракх Герб
Байракх Герб
Девиз: «Iman, Ittehad, Nazm (Иман, ЦхьоагӀо, Раж)»
Гимн: «Qaumi Tarana»
Кортамукъале яьккха таьрахь

маьцхали 15 1947 шу

(Великобританех)
Паччахьалкхен мотт урдуи ингалсийи
НанагӀала Исламабад
ЙоккхийгӀа йола пхьеш Карачи, Лахор, Фейсалабад
Кулгалдара кеп федерацен ийна республика
Президент Ариф Алви
Премьер-министр Имран Хан
Паччахьалкхен ди суннитий ислам
Лаьтта
 • Деррига 803 940 км² (34-гӀа я Дунен тӀа)
 км²
Бахархой
 • Дукхал 207 774 520[1] саг
 • Бахархой дӀаязбар (2017)  саг
 • Бахархой айххал 258,45 саг/км²
ВВП
 • Еррига (2016) 984,205 млрд[2] долл. (26-гӀа)
 • Цхьан сагá 5084[2] долл.
ВВП (ППС)
 • Еррига  долл.
 • Цхьан сагá  долл.
ВВП (номинал)
 • Еррига  долл.
 • Цхьан сагá  долл.
ИЧР (2018) 0,562[3] (средний; 150-гӀа моттиг)
Валюта пакистаний рупи (PKR, код 586)
Интернет-домен .pk
Код ISO PK
Код МОК PAK
Телефоний код +92
Сахьата оаса +5[4]
Машений лелам аьрдехьа[d][5]
Викилармий логотип Медиафайлаш Викиларма чу

Пакиста́н (урду پاکِستان [paːkɪˈst̪aːn] — «цIенчар лаьтта», ингал: Pakistan [ˈpækɪstæn] е [pɑːkiˈstɑːn]), бIарчча цIи — Бусулба Респу́блика Пакиста́н (урду اسلامی جمہوریہ پاکِستان Ислами́ Джумхури́йе Пакиста́н, ингал: Islamic Republic of Pakistan) — паччахьалкхе я ЗIилбухера Азе. Хьахиннай 1947 шера Британий ХӀиндийчен[6] аре екъачул тӀехьагӀа.

ЗӀилбухе Ӏарбий форд улл. Лаьттацара гӀай: ХӀиндийче — 2912 км (малхбоалехьа), Афганистан — 2430 км (гӀинбухе-малхбузехьа), Иран — 909 км (зӀилбухе-малхбузехьа), Чинхойче — 523 км (гӀинбухе-малхбоалехьа). Бахархой дукхалга хьежача ший 218 066 558 сагаца Пакистан пхелагӀа латт дунен тӀа[7]. 2020-гӀча шера хьисап деш нах дӀаяьзбаьчох жггара дукхагӀа бусулба нах бахача мехкашта юкъе шоллагӀа латт — 178 млн саг (Индонезена тӀехьа — 205 млн). Цхьанкхийттача къамай организацени, Къамай содружестванни, Дунен йохкаран организаценни, Шанхаян сотрудничестван организаценни доакъашхо я Пакистан, иштта «Тоаба 77» яхача дегӀайоагӀача мехкай тоабá чуйода.

Этимологи

«Пакистана» маӀан ма дарра «цӀеначара лаьтта» яхаш да фарси меттаи урдуи (pāk «цӀена» яхача дешах[8]). Суффикс ستان (-stān) фарсий дош да "моттиг" аьнна маӀан долаш, иштта цун гарга да санскрита sthāna स्थान[9] дош.

Мехка цӀи дагаехар кортамукъале яккхаран активист вола Рахмат Али ва 1936 шера. Ший «ХӀанз е цӀаккха»[10] яхача брошюра чу кепатеха хиннай цо мехка цӀи («ПАКСТАНЕ ваха ткъаь итт миллион бусулба вош»). Пхиъ Британий ХӀиндийчен гӀинбухерча регионаех (Пенджаб, Афгани, Кашмир, Синд, Белуджистан[11][12][13]) латта акроним я «Пакстан» («и» алап доацаш). «i» алап хьааларгахьа аттагӀа хургдолаш тӀехьагӀа юкъедаьккхад[14].

Административное деление

Провинции

Регион Административный центр Статус Площадь[15],
км²
Население[16][17],
чел. (2011)
Плотность,
чел./км²
1 Белуджистан Кветта провинция 347 190 13 162 222 37,91
2 Хайбер-Пахтунхва Пешавар провинция 74 521 26 896 829 360,93
3 Пенджаб Лахор провинция 205 344 91 379 615 445,01
4 Синд Карачи провинция 140 914 55 245 497 392,05
5 Федеральная столичная территория Исламабад федеральная территория 906 1 151 868 1269,98
6 Федерально управляемые племенные территории Пешавар федеральная территория 27 220 4 452 913 163,60
7 Азад Кашмир Музаффарабад пакистанская территория Кашмира 11 639 3 631 224 311,99
8 Гилгит-Балтистан Гилгит пакистанская территория Кашмира 72 520 1 155 755 15,94
Всего 880 2541) 197 075 923 223,89
1) В общую площадь входят части союзных территории Индии Джамму и Кашмир и Ладакх, которые в настоящее время контролирует Пакистан (спорная территория Индии с Пакистаном).

Округа

Провинция Количество округов
Белуджистан 30
Хайбер-Пахтунхва 25
Пенджаб 36
Синд 23
Столичная территория 1
Зона Племён 7 агентств и 6 пограничных регионов
Азад Кашмир 10
Гилгит-Балтистан 7
Пакистан 132 округа, 7 агентств, 6 пограничных регионов

Джейнаш

  • Белокреницкий В. Я., Москаленко В. Н. История Пакистана. ХХ век. — Москва : Крафт+, 2008. — ISBN 978-5-93675-137-0.
  • Белокреницкий В. Я. Пакистан. Особенности и проблемы урбанизации. — М. — 1982
  • Ганковский Ю. В. Народы Пакистана (основные этапы этнической истории). — М. — 1964
  • Густерин П. Тайны семейства Бхутто // Азия и Африка сегодня. 2008, № 5.
  • Каменев С. Н. Пакистан. Государственные финансы и экономическое развитие. — М. — 1982
  • Плешов О. В. Ислам и политическая культура в Пакистане. М. — 2005

ТӀатовжамаш

  1. [1] (тӀакхача вӀаштехьа доаца тӀатовжам)
  2. 2,0 2,1 Report for Selected Countries and Subjects
  3. Human Development Indices and Indicators (ингл.). Программа развития ООН (2018). — Доклад о человеческом развитии на сайте Программы развития ООН. ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 14.09.2018.
  4. Daylight saving time dates for Pakistan – Islamabad between 2010 and 2019
  5. http://chartsbin.com/view/edr
  6. История Пакистана, 2008, оа. 5.
  7. CENSUS. CENSUS - 2017 PAKISTAN (тӀакхача вӀаштехьа доаца тӀатовжам — тархьар) (2017). ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 7.09.2017. Архиве оттадаьд хьалхара хьаста чура укх дийнахьа: 29.08.2017.
  8. Raverty, Henry George. A Dictionary of Pashto.
  9. Monier-Williams Sanskrit Dictionary (тӀакхача вӀаштехьа доаца тӀатовжам — тархьар) (1872). ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 28.04.2015. Архиве оттадаьд хьалхара хьаста чура укх дийнахьа: 21.06.2015.
  10. Choudhary Rahmat Ali. Now or never: Are we to live or perish for ever?. Columbia University (28 наджгоанцхой 1933). ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 4.12.2007.
  11. Choudhary Rahmat Ali. Now or Never. Are we to live or perish forever?. — 1933. — наджгоанцхой 28 дийнахьа.
  12. Ло:Нп3. Indian Muslims and partition of India. — Atlantic Publishers & Dist, 1995. — С. 177. — ISBN 978-81-7156-374-6.. — «These sentiments were presented on behalf of our thirty million Muslim brethren who live in Pakistan, by which we mean the five northern units of India, viz. Punjab, North-West Frontier Province, Kashmir, Sind and Baluchistan (Pakistan--land of the pure--was later adopted as the name of the new Muslim state, and spelled as Pakistan).».
  13. Rahmat Ali. Rahmat Ali ::Now or Never. The Pakistan National Movement. ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 14.04.2011. Архиве оттадаьд хьалхара хьаста чура укх дийнахьа: 19.04.2011.
  14. Roderic H. Davidson. Where is the Middle East? (ингл.) // Foreign Affairs : magazine. — 1960. — Vol. 38, no. 4. — P. 665—675. — DOI:10.2307/20029452. — Ло:JSTOR.
  15. Information of Pakistan (тӀакхача вӀаштехьа доаца тӀатовжам — тархьар). ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 2.07.2012. Архиве оттадаьд хьалхара хьаста чура укх дийнахьа: 27.03.2012.
  16. census-preliminary pakistan population
  17. City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World