Пакистан: оагӀон эршашта юкъера башхало
Фосташ: мобильни чоалхаца тоадар мобильни эршаца тоадар |
Хувцамах лаьца хӀама яздаьдац Фосташ: мобильни чоалхаца тоадар мобильни эршаца тоадар |
||
МугӀ 65: | МугӀ 65: | ||
Мехка цӀи дагаехар кортамукъале яккхаран активист вола [[Рахмат Али]] ва 1936 шера. Ший «[[Пакистанская декларация|ХӀанз е цӀаккха]]»<ref name="nowornever">{{cite web |author=Choudhary Rahmat Ali |title=Now or never: Are we to live or perish for ever? |url=http://www.columbia.edu/itc/mealac/pritchett/00islamlinks/txt_rahmatali_1933.html|accessdate = 2007-12-04 |date=1933-01-28 |publisher=Columbia University}}</ref> яхача брошюра чу кепатеха хиннай цо мехка цӀи («ПАКСТАНЕ ваха ткъаь итт миллион бусулба вош»). Пхиъ [[Британская Индия|Британий ХӀиндийчен]] гӀинбухерча регионаех ([[Пенджаб (Британская Индия)|Пенджаб]], [[Северо-Западная пограничная провинция (Британская Индия)|Афгани]], [[Джамму и Кашмир (княжество)|Кашмир]], [[Синд (провинция Британской Индии)|Синд]], [[Белуджистан]]<ref name="Now or Never">{{статья |заглавие=Now or Never. Are we to live or perish forever? |ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Now_or_Never;_Are_We_to_Live_or_Perish_Forever%3F |автор=Choudhary Rahmat Ali |число=28 |месяц=1 |год=1933 }}</ref><ref name="Ikram1995">{{книга |ссылка=https://books.google.com/books?id=7q9EubOYZmwC&pg=PA177 |заглавие=Indian Muslims and partition of India |издательство=Atlantic Publishers & Dist |isbn=978-81-7156-374-6 |страницы=177 |автор={{Нп3|S. M. Ikram}} |день=1 |месяц=1 |год=1995}}. — «These sentiments were presented on behalf of our thirty million Muslim brethren who live in Pakistan, by which we mean the five northern units of India, viz. Punjab, North-West Frontier Province, Kashmir, Sind and Baluchistan (Pakistan--land of the pure--was later adopted as the name of the new Muslim state, and spelled as Pakistan).».</ref><ref>{{cite web |url=http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |title=Rahmat Ali ::Now or Never |publisher=The Pakistan National Movement|accessdate = 2011-04-14 |author=Rahmat Ali |page=2 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110419012150/http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |archivedate=2011-04-19}}</ref>) латта [[акроним]] я «Пакстан» («и» алап доацаш). «i» алап хьааларгахьа аттагӀа хургдолаш тӀехьагӀа юкъедаьккхад<ref name="davison">{{статья |заглавие=Where is the Middle East? |издание=[[Foreign Affairs]] |том=38 |страницы=665—675 |doi=10.2307/20029452 |номер=4 |jstor=20029452 |язык=en |автор=Roderic H. Davidson |год=1960 |тип=magazine}}</ref>. |
Мехка цӀи дагаехар кортамукъале яккхаран активист вола [[Рахмат Али]] ва 1936 шера. Ший «[[Пакистанская декларация|ХӀанз е цӀаккха]]»<ref name="nowornever">{{cite web |author=Choudhary Rahmat Ali |title=Now or never: Are we to live or perish for ever? |url=http://www.columbia.edu/itc/mealac/pritchett/00islamlinks/txt_rahmatali_1933.html|accessdate = 2007-12-04 |date=1933-01-28 |publisher=Columbia University}}</ref> яхача брошюра чу кепатеха хиннай цо мехка цӀи («ПАКСТАНЕ ваха ткъаь итт миллион бусулба вош»). Пхиъ [[Британская Индия|Британий ХӀиндийчен]] гӀинбухерча регионаех ([[Пенджаб (Британская Индия)|Пенджаб]], [[Северо-Западная пограничная провинция (Британская Индия)|Афгани]], [[Джамму и Кашмир (княжество)|Кашмир]], [[Синд (провинция Британской Индии)|Синд]], [[Белуджистан]]<ref name="Now or Never">{{статья |заглавие=Now or Never. Are we to live or perish forever? |ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Now_or_Never;_Are_We_to_Live_or_Perish_Forever%3F |автор=Choudhary Rahmat Ali |число=28 |месяц=1 |год=1933 }}</ref><ref name="Ikram1995">{{книга |ссылка=https://books.google.com/books?id=7q9EubOYZmwC&pg=PA177 |заглавие=Indian Muslims and partition of India |издательство=Atlantic Publishers & Dist |isbn=978-81-7156-374-6 |страницы=177 |автор={{Нп3|S. M. Ikram}} |день=1 |месяц=1 |год=1995}}. — «These sentiments were presented on behalf of our thirty million Muslim brethren who live in Pakistan, by which we mean the five northern units of India, viz. Punjab, North-West Frontier Province, Kashmir, Sind and Baluchistan (Pakistan--land of the pure--was later adopted as the name of the new Muslim state, and spelled as Pakistan).».</ref><ref>{{cite web |url=http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |title=Rahmat Ali ::Now or Never |publisher=The Pakistan National Movement|accessdate = 2011-04-14 |author=Rahmat Ali |page=2 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110419012150/http://www.chaudhryrahmatali.com/now%20or%20never/index.htm |archivedate=2011-04-19}}</ref>) латта [[акроним]] я «Пакстан» («и» алап доацаш). «i» алап хьааларгахьа аттагӀа хургдолаш тӀехьагӀа юкъедаьккхад<ref name="davison">{{статья |заглавие=Where is the Middle East? |издание=[[Foreign Affairs]] |том=38 |страницы=665—675 |doi=10.2307/20029452 |номер=4 |jstor=20029452 |язык=en |автор=Roderic H. Davidson |год=1960 |тип=magazine}}</ref>. |
||
== Административное деление == |
|||
{{Основная статья|Административное деление Пакистана}} |
|||
{{См. также|Округа Пакистана}} |
|||
{{Image label begin|width={{{width|600}}}|image=Districts and tehsils of Pakistan.png|float={{{float|none}}}}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.630|y=0.1330|text='''[[Гилгит-Балтистан]]'''}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.660|y=0.2020|text='''[[Азад Кашмир]]'''}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.280|y=0.4900|text='''[[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]]'''}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.550|y=0.3900|text='''[[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]]'''}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.450|y=0.5900|text='''[[Синд]]'''}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.520|y=0.1770|text='''[[Хайбер-Пахтунхва]]'''}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.610|y=0.2290|text='''[[Федеральная столичная территория (Пакистан)|Исламабад]]'''}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.210|y=0.2900|text=[[Афганистан]]}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.100|y=0.4900|text=[[Иран]]}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.750|y=0.0600|text=[[КНР]]}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.750|y=0.5900|text=[[Индия]]}} |
|||
{{Image label|scale={{{width|600}}}|x=0.230|y=0.6500|text=[[Аравийское море]]}} |
|||
{{Image label end}} |
|||
=== Провинции === |
|||
{| class="wikitable sortable" |
|||
|- |
|||
|- align="center" bgcolor="#cccccc" |
|||
|+ |
|||
! |№ |
|||
! |Регион |
|||
! |Административный центр |
|||
! |Статус |
|||
! |Площадь<ref>{{cite web|url=http://www.infopak.gov.pk/BasicFacts.aspx|deadlink=yes|title=Information of Pakistan|accessdate=2012-07-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/66TPGiccn?url=http://www.infopak.gov.pk/BasicFacts.aspx|archivedate=2012-03-27}}</ref>,<br>км² |
|||
! |Население<ref>[http://www.observingliberalpakistan.blogspot.fr/2012/03/census-preliminary-pakistan-population.html census-preliminary pakistan population]</ref><ref>[http://www.citypopulation.de City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World]</ref>,<br>чел. (2011) |
|||
! |Плотность,<br>чел./км² |
|||
|---- |
|||
| 1 |
|||
| [[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]] |
|||
| [[Кветта]] |
|||
| провинция |
|||
| align="right" |347 190 |
|||
| align="right" |13 162 222 |
|||
| align="right" |37,91 |
|||
|---- |
|||
| 2 |
|||
| [[Хайбер-Пахтунхва]] |
|||
| [[Пешавар]] |
|||
| провинция |
|||
| align="right" |74 521 |
|||
| align="right" |26 896 829 |
|||
| align="right" |360,93 |
|||
|---- |
|||
| 3 |
|||
| [[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]] |
|||
| [[Лахор]] |
|||
| провинция |
|||
| align="right" |205 344 |
|||
| align="right" |91 379 615 |
|||
| align="right" |445,01 |
|||
|---- |
|||
| 4 |
|||
| [[Синд]] |
|||
| [[Карачи]] |
|||
| провинция |
|||
| align="right" |140 914 |
|||
| align="right" |55 245 497 |
|||
| align="right" |392,05 |
|||
|---- |
|||
| 5 |
|||
| [[Федеральная столичная территория (Пакистан)|Федеральная столичная территория]] |
|||
| [[Исламабад]] |
|||
| федеральная территория |
|||
| align="right" |906 |
|||
| align="right" |1 151 868 |
|||
| align="right" |1269,98 |
|||
|---- |
|||
| 6 |
|||
| [[Федерально управляемые племенные территории]] |
|||
| [[Пешавар]] |
|||
| федеральная территория |
|||
| align="right" |27 220 |
|||
| align="right" |4 452 913 |
|||
| align="right" |163,60 |
|||
|---- |
|||
| 7 |
|||
| [[Азад Кашмир]] |
|||
| [[Музаффарабад]] |
|||
| пакистанская территория Кашмира |
|||
| align="right" |11 639 |
|||
| align="right" |3 631 224 |
|||
| align="right" |311,99 |
|||
|---- |
|||
| 8 |
|||
| [[Гилгит-Балтистан]] |
|||
| [[Гилгит]] |
|||
| пакистанская территория Кашмира |
|||
| align="right" |72 520 |
|||
| align="right" |1 155 755 |
|||
| align="right" |15,94 |
|||
|- style="background: #CCC;" |
|||
| ||Всего|| || ||880 254<sup>1)</sup>||197 075 923||223,89 |
|||
|- |
|||
| colspan=9 bgcolor="#ffffff" |<sup>1)</sup> В общую площадь входят части союзных территории Индии [[Джамму и Кашмир (союзная территория)|Джамму и Кашмир]] и [[Ладакх]], которые в настоящее время контролирует Пакистан (спорная территория Индии с Пакистаном). |
|||
|+ |
|||
|} |
|||
=== Округа === |
|||
{| width="39%" style="border:1px solid black; text-align:left" bgcolor="#ace1af" |
|||
|+ |
|||
|- |
|||
! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Провинция |
|||
! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Количество округов |
|||
|- |
|||
| [[Белуджистан (Пакистан)|Белуджистан]] || '''30''' |
|||
|- |
|||
| [[Хайбер-Пахтунхва]] || '''25''' |
|||
|- |
|||
| [[Пенджаб (Пакистан)|Пенджаб]] || '''36''' |
|||
|- |
|||
| [[Синд]] || '''23''' |
|||
|- |
|||
| [[Федеральная столичная территория (Пакистан)|Столичная территория]] || '''1''' |
|||
|- |
|||
| [[Зона Племён]] || '''7 агентств и 6 [[Пограничные регионы|пограничных регионов]]''' |
|||
|- |
|||
| [[Азад Кашмир]] || '''10''' |
|||
|- |
|||
| [[Гилгит-Балтистан]] || '''7''' |
|||
|- |
|||
! width="50%" bgcolor="#ace1af" | Пакистан |
|||
! width="50%" bgcolor="#ace1af" | 132 округа, 7 агентств, 6 пограничных регионов |
|||
|} |
|||
== Джейнаш == |
== Джейнаш == |
Эрш 11:52, 8 маьцхали 2020
Бусулба Республика Пакистан | |||||
---|---|---|---|---|---|
урду اسلامی جمہوریہ پاکِستان ингал: Islamic Republic of Pakistan | |||||
| |||||
Девиз: «Iman, Ittehad, Nazm (Иман, ЦхьоагӀо, Раж)» | |||||
Гимн: «Qaumi Tarana» | |||||
Кортамукъале яьккха таьрахь | (Великобританех) | ||||
Паччахьалкхен мотт | урдуи ингалсийи | ||||
НанагӀала | Исламабад | ||||
ЙоккхийгӀа йола пхьеш | Карачи, Лахор, Фейсалабад | ||||
Кулгалдара кеп | федерацен ийна республика | ||||
Президент | Ариф Алви | ||||
Премьер-министр | Имран Хан | ||||
Паччахьалкхен ди | суннитий ислам | ||||
Лаьтта | |||||
• Деррига | 803 940 км² (34-гӀа я Дунен тӀа) км² | ||||
Бахархой | |||||
• Дукхал | ↗207 774 520[1] саг | ||||
• Бахархой дӀаязбар (2017) | саг | ||||
• Бахархой айххал | 258,45 саг/км² | ||||
ВВП | |||||
• Еррига (2016) | 984,205 млрд[2] долл. (26-гӀа) | ||||
• Цхьан сагá | 5084[2] долл. | ||||
ВВП (ППС) | |||||
• Еррига | долл. | ||||
• Цхьан сагá | долл. | ||||
ВВП (номинал) | |||||
• Еррига | долл. | ||||
• Цхьан сагá | долл. | ||||
ИЧР (2018) | ↗ 0,562[3] (средний; 150-гӀа моттиг) | ||||
Валюта | пакистаний рупи (PKR, код 586) | ||||
Интернет-домен |
.pk |
||||
Код ISO | PK | ||||
Код МОК | PAK | ||||
Телефоний код | +92 | ||||
Сахьата оаса | +5[4] | ||||
Машений лелам | аьрдехьа[d][5] | ||||
Медиафайлаш Викиларма чу |
Пакиста́н (урду پاکِستان [paːkɪˈst̪aːn] — «цIенчар лаьтта», ингал: Pakistan [ˈpækɪstæn] е [pɑːkiˈstɑːn]), бIарчча цIи — Бусулба Респу́блика Пакиста́н (урду اسلامی جمہوریہ پاکِستان Ислами́ Джумхури́йе Пакиста́н, ингал: Islamic Republic of Pakistan) — паччахьалкхе я ЗIилбухера Азе. Хьахиннай 1947 шера Британий ХӀиндийчен[6] аре екъачул тӀехьагӀа.
ЗӀилбухе Ӏарбий форд улл. Лаьттацара гӀай: ХӀиндийче — 2912 км (малхбоалехьа), Афганистан — 2430 км (гӀинбухе-малхбузехьа), Иран — 909 км (зӀилбухе-малхбузехьа), Чинхойче — 523 км (гӀинбухе-малхбоалехьа). Бахархой дукхалга хьежача ший 218 066 558 сагаца Пакистан пхелагӀа латт дунен тӀа[7]. 2020-гӀча шера хьисап деш нах дӀаяьзбаьчох жггара дукхагӀа бусулба нах бахача мехкашта юкъе шоллагӀа латт — 178 млн саг (Индонезена тӀехьа — 205 млн). Цхьанкхийттача къамай организацени, Къамай содружестванни, Дунен йохкаран организаценни, Шанхаян сотрудничестван организаценни доакъашхо я Пакистан, иштта «Тоаба 77» яхача дегӀайоагӀача мехкай тоабá чуйода.
Этимологи
«Пакистана» маӀан ма дарра «цӀеначара лаьтта» яхаш да фарси меттаи урдуи (pāk «цӀена» яхача дешах[8]). Суффикс ستان (-stān) фарсий дош да "моттиг" аьнна маӀан долаш, иштта цун гарга да санскрита sthāna स्थान[9] дош.
Мехка цӀи дагаехар кортамукъале яккхаран активист вола Рахмат Али ва 1936 шера. Ший «ХӀанз е цӀаккха»[10] яхача брошюра чу кепатеха хиннай цо мехка цӀи («ПАКСТАНЕ ваха ткъаь итт миллион бусулба вош»). Пхиъ Британий ХӀиндийчен гӀинбухерча регионаех (Пенджаб, Афгани, Кашмир, Синд, Белуджистан[11][12][13]) латта акроним я «Пакстан» («и» алап доацаш). «i» алап хьааларгахьа аттагӀа хургдолаш тӀехьагӀа юкъедаьккхад[14].
Административное деление
Провинции
№ | Регион | Административный центр | Статус | Площадь[15], км² |
Население[16][17], чел. (2011) |
Плотность, чел./км² | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Белуджистан | Кветта | провинция | 347 190 | 13 162 222 | 37,91 | ||
2 | Хайбер-Пахтунхва | Пешавар | провинция | 74 521 | 26 896 829 | 360,93 | ||
3 | Пенджаб | Лахор | провинция | 205 344 | 91 379 615 | 445,01 | ||
4 | Синд | Карачи | провинция | 140 914 | 55 245 497 | 392,05 | ||
5 | Федеральная столичная территория | Исламабад | федеральная территория | 906 | 1 151 868 | 1269,98 | ||
6 | Федерально управляемые племенные территории | Пешавар | федеральная территория | 27 220 | 4 452 913 | 163,60 | ||
7 | Азад Кашмир | Музаффарабад | пакистанская территория Кашмира | 11 639 | 3 631 224 | 311,99 | ||
8 | Гилгит-Балтистан | Гилгит | пакистанская территория Кашмира | 72 520 | 1 155 755 | 15,94 | ||
Всего | 880 2541) | 197 075 923 | 223,89 | |||||
1) В общую площадь входят части союзных территории Индии Джамму и Кашмир и Ладакх, которые в настоящее время контролирует Пакистан (спорная территория Индии с Пакистаном). |
Округа
Провинция | Количество округов |
---|---|
Белуджистан | 30 |
Хайбер-Пахтунхва | 25 |
Пенджаб | 36 |
Синд | 23 |
Столичная территория | 1 |
Зона Племён | 7 агентств и 6 пограничных регионов |
Азад Кашмир | 10 |
Гилгит-Балтистан | 7 |
Пакистан | 132 округа, 7 агентств, 6 пограничных регионов |
Джейнаш
- Белокреницкий В. Я., Москаленко В. Н. История Пакистана. ХХ век. — Москва : Крафт+, 2008. — ISBN 978-5-93675-137-0.
- Белокреницкий В. Я. Пакистан. Особенности и проблемы урбанизации. — М. — 1982
- Ганковский Ю. В. Народы Пакистана (основные этапы этнической истории). — М. — 1964
- Густерин П. Тайны семейства Бхутто // Азия и Африка сегодня. 2008, № 5.
- Каменев С. Н. Пакистан. Государственные финансы и экономическое развитие. — М. — 1982
- Плешов О. В. Ислам и политическая культура в Пакистане. М. — 2005
ТӀатовжамаш
- Пакистана Правительствай официальни мазадакъа
- Пакистана Президента официальни мазадакъа
- Пакистана официальни хоамай мазадакъа
- Пакистан.ру
- Дунен банка дараш Пакистанах лаьца
- Open Directory Project — Пакистан
- brain.net Пакистана Истори
- Страница Пакистана в CIA — The World Factbook
- Пакистана акха Iалам
- ↑ [1] (тӀакхача вӀаштехьа доаца тӀатовжам)
- ↑ 2,0 2,1 Report for Selected Countries and Subjects
- ↑ Human Development Indices and Indicators (ингл.). Программа развития ООН (2018). — Доклад о человеческом развитии на сайте Программы развития ООН. ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 14.09.2018.
- ↑ Daylight saving time dates for Pakistan – Islamabad between 2010 and 2019
- ↑ http://chartsbin.com/view/edr
- ↑ История Пакистана, 2008, оа. 5.
- ↑ CENSUS. CENSUS - 2017 PAKISTAN (тӀакхача вӀаштехьа доаца тӀатовжам — тархьар) (2017). ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 7.09.2017. Архиве оттадаьд хьалхара хьаста чура укх дийнахьа: 29.08.2017.
- ↑ Raverty, Henry George. A Dictionary of Pashto.
- ↑ Monier-Williams Sanskrit Dictionary (тӀакхача вӀаштехьа доаца тӀатовжам — тархьар) (1872). ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 28.04.2015. Архиве оттадаьд хьалхара хьаста чура укх дийнахьа: 21.06.2015.
- ↑ Choudhary Rahmat Ali. Now or never: Are we to live or perish for ever?. Columbia University (28 наджгоанцхой 1933). ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 4.12.2007.
- ↑ Choudhary Rahmat Ali. Now or Never. Are we to live or perish forever?. — 1933. — наджгоанцхой 28 дийнахьа.
- ↑ Ло:Нп3. Indian Muslims and partition of India. — Atlantic Publishers & Dist, 1995. — С. 177. — ISBN 978-81-7156-374-6.. — «These sentiments were presented on behalf of our thirty million Muslim brethren who live in Pakistan, by which we mean the five northern units of India, viz. Punjab, North-West Frontier Province, Kashmir, Sind and Baluchistan (Pakistan--land of the pure--was later adopted as the name of the new Muslim state, and spelled as Pakistan).».
- ↑ Rahmat Ali. Rahmat Ali ::Now or Never. The Pakistan National Movement. ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 14.04.2011. Архиве оттадаьд хьалхара хьаста чура укх дийнахьа: 19.04.2011.
- ↑ Roderic H. Davidson. Where is the Middle East? (ингл.) // Foreign Affairs : magazine. — 1960. — Vol. 38, no. 4. — P. 665—675. — DOI:10.2307/20029452. — Ло:JSTOR.
- ↑ Information of Pakistan (тӀакхача вӀаштехьа доаца тӀатовжам — тархьар). ТӀеххьара техка хиннад укх дийнахьа: 2.07.2012. Архиве оттадаьд хьалхара хьаста чура укх дийнахьа: 27.03.2012.
- ↑ census-preliminary pakistan population
- ↑ City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World