Наьсархой
Наьсархой эрс: назрановцы ) — гӀалгӀай къаман тархьаре хинна юкъарло; ГӀалгӀайчен юкъерча бӀаьшерий шахьар я. Наьсархой баьхаб таханарча Наьсарен шахьареи ГӀалме шахьареи доазон тӀа[lower-alpha 1].
(Тархьар
[тоаде | тоаде чура]Эрсий-кавказхой тӀом
[тоаде | тоаде чура]Эрсечено наьсархой шоаша караберзабаьлга а шоай Ӏаьдала́ кӀала болга а лоархӀаш хиннаб, цхьабакъда ишта царна хеташ хиннадале а, наьсархой Кавказа имамата оагӀув лоацаш а, Ӏаьдала духьала гӀотташ а хиннаб. Наьсархой Имаматагахьа хинна хилар бакъдеш тайп-тайпара бовхамаш да долашЛо:NoteTag Масала, наьсархоша да́къа лаьца хиннад 1840-ча шера тушола бетта Нохчашкахьа хиннача гӀовттаме а[4] Шолжа тӀарчеи Тийрка дехьарчеи нохчийи, гӀалгӀайи, оарстхойи 1840-ча шера кӀимарса беттахиннача гӀоттаме аЛо:NoteTag 1858-ча шера наьсархоша чӀоагӀа духьале яь хиннай Наьсархой гӀоттам аьнна цӀи тилла хиннайола. Из гӀоттам хинначахана наьсархоша Шамалга каьхат дахийта хиннад оарц дехаш, цхьабакъда Эрсечен чӀоагӀаленашка гӀолла чакхвала Шамал шозза хьежача а, цун аьттув баьннабац из де, цудухьа йоккха йов а хинна юхавала вийзав цун. ТӀехьагӀо гӀоттам ӀотоӀа а баь, хьалха лаьттараш е боабаьб, е мехках баьхаб[5].
Хинначох керттера долчун хронологи:
- 1840-ча шера тушола бутт – наьсархойи, оарстхойи, галашкархойи, нохчийи Нохчий мехка хиннача гӀоттаме да́къа лоацаш хиннаб.[4].
- 1840-ча шера кӀимарса бутт – наьсархой да́къа лоацаш хиннаб Ахьверда Мухьаммад хьалха а латташ Шолжа тӀареи Тийрка дехьареи нохчий а, гӀалгӀай а, оарстхой а гӀовттареЛо:NoteTag.
- 1858-ча шера аьтинга бутти, кӀимарса бутти – Наьсархой гӀовттам: наьсархой Россе Ӏаьдала духьала гӀайттаб паччахьа керда законаш бахьан долаш[5].
- 1865 – эрсий-кавказхой тӀом баьнначул тӀехьагӀа наьсархой Туркашкахьа дӀакхолхабаьб[6].
Россе импере болаш
[тоаде | тоаде чура]Эрсий-кавказхой тӀом баьнначул тӀехьагӀа наьсархой ГӀалгӀай округа́ юкъеболхаш хиннаб 1965-ча шера царех цхьабараш мехках а баьха Туркий мехка Ӏобахийта хиннаб. ТӀехьагӀа наьсархой Бурон округа а, Шолжа отдела́ а, Наьсарен округа́ а юкъе болхаш хиннаб.
Хьажа ишттаo
[тоаде | тоаде чура]Белгалдаккхар
[тоаде | тоаде чура]ТӀатовжамаш
[тоаде | тоаде чура]- ↑ Бларамберг, 2010, pp. 310, 312, 329; Обзор политического состояния Кавказа 1840 года (эрс.). www.vostlit.info.; Военно-статистическое обозрѣніе Россійской имперіи, 1851, p. 137; Kolenati, 1858, p. 242; Мартиросиан, 1928, pp. 11–12; Крупнов, 1939, p. 83; Робакидзе, 1968, p. 27; Крупнов, 1971, pp. 36–38; Волконскій, 1886, p. [[1] «Google Дешаргаш» чу 54]; Вертепов, 1892, p. 75; Пантюхов, 1901, p. 2; Утверждение русскаго владычества на Кавказѣ, 1904, pp. 243–244; Ковалевскій, 1914, p. 150; Милютин, 1919, p. [[2] «Google Дешаргаш» чу 277]
- ↑ Мартиросиан, 1928, p. 11; Академия Наук СССР (1936). «Советская Этнография» (ru). Советская Этнография (Издательство Академии Наук СССР) (1).; Большая советская энциклопедия, 1937, p. 65; Большая советская энциклопедия, 1939, p. 52; Крупнов, 1971, p. 36; Волкова, 1973, p. 151
- ↑ Anchabadze, 2001, p. 29; Кузнецов, 2004, p. 41
- ↑ 4,0 4,1 Зиссерман, 1881.
- ↑ 5,0 5,1 Кодзоев, 2002.
- ↑ Большая советская энциклопедия, 1939.
Литература
[тоаде | тоаде чура]- Жуков, Е. М., ed. (1964), "Двинск—Индонезия", Советская историческая энциклопедия, vol. 5, М.: Советская энциклопедия, col. 1–960, <https://runivers.ru/include/lib/download.php?file=88361>
- Берже А. П. Краткий обзор горских племен на Кавказе. — Тифлис: Типография Канцелярии наместника кавказского, 1858. — P. 1–48.
- Бларамберг И. Ф. Историческое, топографическое, статистическое, этнографическое и военное описание Кавказа. — Moscow: Издательство Надыршин, 2010. — P. 1–402. — ISBN 978-5-902744-10-8.
- Кавказскій край // Военно-статистическое обозрѣніе Россійской имперіи: издаваемое по высочайшему повеленію при 1-м отделеніи Департамента Генеральнаго штаба. — St Petersburg: Типографія Департамента Генеральнаго штаба, 1851. — Vol. 16: Part 1. — P. 1–274.
- Kolenati Friedrich. Die Bereisung Hocharmeniens und Elisabethopols, der Schekinschen Provinzund des Kasbek im Central-Kaukasus. — Dresden: Yerlagsbuchhandlung von Rudolf Kuntze, 1858. — P. 1–289.
- Мартиросиан Г. К. Нагорная Ингушия. — Владикавказ: Государственная типография Автономной Области Ингушии, 1928. — P. 1–153.
- Крупнов, Е. И. (1939). «К истории Ингушии» (ru). Вестник древней истории 2 (7): 77–90.
- Кавказский этнографический сборник. Очерки этнографии Горной Ингушетии. — Тбилиси: Мецниереба, 1968. — Vol. 2. — P. 1–333.
- Ло:Cite Medieval Ingushetia
- Волконскій Н. А. Война на Восточномъ Кавказѣ съ 1824 по 1834 годы въ связи съ мюридизмомъ // Кавказскій сборникъ. — Тифлисъ: Типографія Окружнаго штаба Кавказскаго военнаго округа, 1886. — Vol. 10. — P. 1–224.
- Ингуши. Историко-статистическій очеркъ // Туземцы Сѣвернаго Кавказа. Историко-статистическіе очерки. Выпускъ первый. Осетины, ингуши, кабардинцы. — Владикавказъ: Типографія Областнаго правленія Терской Области, 1892. — P. 71–138.
- Пантюхов И. И. Ингуши: антропологическій очеркъ. — Тифлисъ: Типографія К. П. Козловскаго, 1901. — P. 1–35.
- Утвержденіе русскаго владычества на Кавказѣ. — Тифлисъ: Типографія штаба Кавказскаго военного округа, 1904. — Vol. 3: Part 1. — P. 1–527.
- Ковалевскій П. И. Народы Кавказа. — St Petersburg: Типографія М. И. Акинфіева, 1914. — Vol. 1. — P. 1–346.
- Милютин Д. А. Воспоминанія. Книга 1, 2, 3. — Томскъ: Изданіе военной Академіи, 1919. — Vol. 1. — P. 1–458. — ISBN 5998998936.
- Шмидт, О. Ю., ed. (1937), "Империалистическая война — Интерполяция", Большая советская энциклопедия, vol. 28 (1st ed.), Москва: Советская энциклопедия, p. 65, <https://ru.m.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%A1%D0%AD1/%D0%98%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%88%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%B0%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8C>
- Шмидт, О. Ю., ed. (1939), "Наган — Нидерландское искусство", Большая советская энциклопедия, vol. 41 (1st ed.), Москва: Советская энциклопедия, pp. 1–450, <https://www.twirpx.com/file/1137172/>
- Волкова Н. Г. Этнонимы и племенные названия Северного Кавказа. — Москва: Наука, 1973. — P. 1–210.
- Anchabadze George. Vainakhs (The Chechen and Ingush). — Tbilisi: Caucasian House, 2001. — P. 1–76.
- Кузнецов В. А. Введение в кавказоведение (историко-этнологические очерки народов Северного Кавказа). — Владикавказ: ИПП им. В. А. Гассиева, 2004. — P. 1–184.
- Павлова О. С. Ингушский этнос на современном этапе: черты социально-психологического портрета. — Москва: Форум, 2012. — P. 1–384. — ISBN 9785911346652.
- Зиссерман А. Л. История 80го пѣхотнаго генерал-фельдмаршала Кабардинскаго князя Барятинского полка. (1726–1880). — С-Петербургъ: Типографiя В. Грацiанскаго, 1881. — P. 1–470.
- Кодзоев Н. Д. История ингушского народа. Глава 5. Ингушетия в XIX в. § 1. Ингушетия в первой половине XIX в. Основание Назрани. — 2002.
- Хожаев Д. А. Чеченцы в Русско-Кавказской войне. — Грозный-Санкт-Петербург: Седа, 1998. — P. 1–250. — ISBN 5-85973-012-8.